Abstract
U ovom radu razmatraju se pravi ciljevi tzv. medjunarodne zajednice na Balkanu, pod kojom se zapravo podrazumevaju Sjedinjene Americke Drzave Kao jedina preostala super sila, i Evropska unija, u kojoj kljucnu ulogu imaju Francuska, Velika Britanija i Nemacka. Pisac polazi od uverenja da stvarne, a narocito dugorocne namere ovih sila treba prevashodno izvoditi iz onoga sto one cine, pa tek onda uzimali u obzir i ono sto se javno ili tajno govorilo ili nagovestavalo. Analizom veceg broja primera na Balkanu i u drugim delovima sveta pisac dolazi do neocekivanog ishoda. Dok su se velike zapadne sile na recima zalagale za multietnicnost i ocuvanje multietnickih drzava, na delu su postupale upravo suprotno: ne samo sto su podsticale bujanje nacionalizma i separatizma, nego su i pospesile i priznale raspad triju evropskih federacija na 22 manje-vise nacionalne drzave. I dok su se na recima prividno zalagale za tzv. demokratizaciju, u praksi su ne samo podrzavale autoritarne rezime nego su i same na tlu Balkana demokratiju poistovetile s okupacijom.