Abstract

U ovom clanku se razmatra Gadamerovo shvatanje vaznih hermeneutickih pojmova predrasude, autoriteta i tradicije. Izvodjenje razumevanja, u kojem su predrasude neizbezne, odredjeno je kao proces njihovog neprekidnog korigovanja. Pozitivno vrednovanje pojmovnog para autoriteta i tradicije karakteristican je motiv filozofske hermeneutike, za koju autoritet ne poseduje negativni prizvuk, vec je zasnovan na slobodnom i racionalnom prihvatanju. Povezanost razumevanja sa tradicijom je dinamicni odnos, u kojem ni tradicija ni subjekat razumevanja ne ostaju nepromenjeni. Odatle se izvode dve implikacije: da se smisao nekog teksta ne moze iscrpsti i da je njegovo razumevanje beskonacan proces; i da suspenzija predrasuda uspeva tek tamo gde ih takoreci 'filtrira' tradicija. Autor istice napetost u Gadamerovom shvatanju hermeneuticke produktivnosti tradicije i vremenskog odstojanja kao instance koja doprinosi razumevanju.